CRO-eu.com
Prosinac 14, 2019, 22:05:09 *
Dobrodošli, Gost. Molimo, prijavite se ili se registrirajte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave
Novosti:
 
  DNEVNO 45LINES HRT PORTAL GALERIJA SLIKA   Forum   Pomoć Traži Kalendar Prijava Registracija  
 Str: [1]
  Ispis  
Autor Tema: Osor  (Posjeta: 3353 )
0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« : Listopad 10, 2013, 20:08:40 »


Osor na granici između otoka Cresa i Lošinja


Spomenik Jakovu Gotovcu u Osoru
Jakov Gotovac (Split, 11. listopada 1895. - Zagreb, 16. listopada 1982.), hrvatski operni dirigent i skladatelj

Osorski perivoj skulptura "Kiparstvo i glazba" – niz brončanih kipova na temu glazbe. Kipovi su postavljeni tijekom godina održavanja koncerata Osorskih glazbenih večeri obogaćujući Osor djelima značajnih hrvatskih kipara. Tako je ostvaren po mnogočemu jedinstven kipored s reprodukcijama najčuvenijih hrvatskih kipara, poput Ivana Meštrovića, Frana Kršinića, Vanje Radauša, Ivana Rosandića i Belizara Bahorića, te originalnim djelom Marije Ujević posvećenom glazbeniku Jakovu Gotovcu.


Katedrala sagrađena 1463. - 1498. godine (smjer S - J). Glavni oltar u baroknom stilu čuvao je relikvije sv. Gaudencija, biskupa i zaštitinika Osora. U crkvi se pored velebne oltarne slike Andrea Vicentina Marijino uznesenje s donatorima i svecima zaštitnicima, slike Palme mlađeg, te ostalog vrijednog inventara, od 1989. godine nalaze i značajna slikarska djela suvremenih hrvatskih slikara koja su umjetnici donirali osorskoj crkvi.

http://www.kvarner.hr/hodocastiti-svetistima/katedrala-osor.html


Počeci duge i burne povijesti Arhološke zbirke Osor sežu u 18. stoljeća te se vezuju uz osorskog biskupa Dinaričića koji je, prema zapisima Alberta Fortisa iz 1771. godine, sakupio prvu zbirku lapida u biskupskom dvoru u Osoru.

           
DVOJEZIČNI NATPIS na oružničkoj postaji u Osoru nije se sviđao ondješnjim talijanašima, jer je bio samo njemačko-hrvatski, pa su s toga protestirali na vladu, koja je odmah naložila, da se dotična tabla ima skinuti i zamjeniti sa trojezičnom. – Zašto se visoka vlada ne brine, da se i dvojezični: njemačko-talijanski natpisi zamjene sa trojezičnim?

Pučki prijatelj, 20. kolovoza 1908

Foto: Marko, 28. 09. 2013
________________

Jurina i Franina o Osoranima

Franina sjedi pod pokrivu na studiencu, a Jurina je jušto rekapital kol njega potan i pak se je posiel kol njega i mu govori: Dobro jutro, kume Franina. tude se lijepo stoji pod hluat. ma ja sitra sve jutro hodin.
Franina: Bog dat svako jutro, kume, baš se lijepo ovde stoji i je za potrebu pot hluat stuat, aš je maša zaruan udelalo teplo. Donke kada sve jutro hodiš, si česagot doznual z novoga, pokle smo bili ja i ti zadnji put ovde.
Jurina: A je česagot šempre ma ni vero vele novituade ne.
Franina: Donke poviej mi čegot, kako je vaf Nerezinah. Ti si čegot govoril zis kinkot, če je zis komunuon, neki duan sen čul deškuorš. da imaju neki kvištijuon zis Osorani, su se komodali?
Jurina: Su vraga, a ne znuan, kada ćeju se komodat. Ma čekaj, ću ti to u kratko malo poviet, kako to je.
Franina: Tuo će želin znat, varamente ti se sila više okupuješ vaf ove stvuare negor ja, ma ću reć suan kuntra sebe: Ti si više aštut od mene, donke ja bih rat, da mi to poveješ punat po puntu kako to je.
Jurina: Ben habaj to ti je ovako: Osorani biju se radi odbit od nerezinskega komuna puose, a Nerezinci biju radi ziet njihovoga konja od komuna vaf Nerezine, ali Osorani tvardo daržiju i ne dadu oglavicu konju zis ruk i pravo imaju samo ako moreju ga fermat vaf Osoru, neka ga tvardo viežeju za dobar konop.
Franina: Ne zaboravi na čien si, kume Jure, kako to govoriš od konja i od oglavice, tar na komunu tra ni ni kuonj ni oglavica, ja te pravo ne razumien, govoriš nekako in zergo.
Jurina: Skužuaj, ma si debel, to se intiendi štema od komuna nemiga živi kuonj, tar znuaš, da nisu na komunu konji negor impijegnati, to ti je štema od komuna per žempio Osuor ima štemu od komuna konja, a Nerezine bruot i tako napret.
Franina: No hvala Bogu, da si me na punat klual, ma če sen ti ja malo prija rekal, da imaš ti čuda boju gluavu od mene.
Jurina: Ben donke Nerezinčani biju radi Osoranon ziet sve vaf Nerezine, a oni se ne dadu. A zis Osoraní su i Puntari dekordi. Puntari biju radi pašt promenit, biju radi puoć od nerezinskega komuna pod osuorski.
Franina: Ma govoriš Puntari, če ni Punat na ižule Veje, če ni ono pod Jugoslaviju.
Jurina: Ala opet ne razumeš? Koliko ti se oće, dokle ju kapiš. Če ne znuaš za ono selo na ižule creske, kuo se zove Puntakriža.
Franina: Nis bil nikat tamo, ma sen čul od njega govoreć.
Jurina: Ben hvala Bogu smo intienjeni.
Franina: Ma tude mora bit vražjega posla i smućienja tude moraju fadigat i albokuati i sudci i sve ove veće paršuone. A jimaju jena i druga buanda dukuanih gluaf, kie fadigaju za njih.
Jurina: Imaju, imaju. ma Osorani ih jos šuperuju barže, aš da imaju oni nekoga, ki živo fadiga za njih.
Franina: Ma jušto kada smo prišli na deškuorš od učenih gluaf, ću te neč pitat. Kede je sada doktor Muarko Lekić, znuaš i ono je jena učena glava i non je Nerezinčan, ja mislin, da i non će se česagot intiendit vaf ove stvuare.
Jurina: Će se intiendit oće i ne malo, ma ja mislin, da ga je malo briga za Nerezine pren da je ovde rojen i zgojen i pren da su mu od ovde dedi i prededi. Ma kada smo od njega na deškuoršu, ću ti i od njega poviet jenu, ku su mu bili duobri učinit oti njegovi pruavi Nerezinci, pak ćeš po ovuon sudit koga dobra će jin, ma lišto aš jiman poć vaf Osuor na vapuor aš jiman poć malo vaf Cres, a već je barzo sedan uri.
Franina: Druago bi mi bilo, da biš mi i to povedel magari ukratko, ako nimaš vremena.
Jurina: Donke znuaš, kada no je bil prišal za puar liet malo više non Marko Lekić od gviere, ni bil doma 7 godišć, aš četiri je bil vaf gviere, a tri leta po rebaltonu, donke mu ie bilo druago prit nakon toliko vremena vit doma starijih i svoju domovinu.
Franina: I kako druago, tar znaš, kada smo no bili ja i ti ove gviere vaf šerviciju, s kin vesieljen smo bili prišli doma.
Jurina: Ben, kada je prišal doma, drugi - treti duan ga kuntruje brigadier od karabinieri i mu govori, da ašolutamente non nima ovde mesta i da mora puoć ća u tiermen dvajset i četiri ure.
Franina: Ma kako ga je mogal brigadier poznat, pak ako bi ga bil i poznual, ne bi mu bil mogal niš reć, aš ono je mislin jena paršuona, da ni udelala slabo nanke mruavu a kamo drugomu.
Jurina: Dragi ti, će ćeš da ga je non poznual, znuaš da brigadier je furešt, pak njemu ni nanke ča davat krivo, aš non je od guvierna, non mora delat po leje, a ako mu je neki domuaći gluavu napalnil ki znua će od njega, onda nom ga je moral avizat.
Franina: Kako je prišal doma, če pres promeša, če ni jimel legitimacijon?
Jurina: Kako ni imiel, tar je imiel promeš od talijanskoga konšula, ki je vaf Zagrebu, donke non tra znua, če mu je delat, njemu je tra boje glava ašenjo ner Nerenzinčanom, ki ovo delaju.
Franina: Nis veroval, da su takovi. Pravo si rekal, da ga mora bit malo briga za svoje rodno mesto, kada su mu bili dobri to udelat nakon 7 godišć, če je bil ća.
Jurina: Ja mislin, da nanke slijet ni ga briga ni za njih ni za njihovi afuari.
Franina: Ma vidiš, koliko ti toga, kume Jure. znuaš! Ono če ti zaboraviš, ja nanke ne znuan. ono je zuame novituat.
Jurina: Eko sedan uri bati, mene je poć ća, ač ću kasno na vapuor.
Franina: Kada ti je puoć. onda hodi, da ne biš zakasniil..
Jurina: Boh, kumpuare Frane, Boh!
Franina: Boh, Boh, bon vijaio!
Jurina: Bona rimanenza. kume Frane!
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
 Str: [1]
  Ispis  
 
Skoči na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP CRO-eu.com | Powered by SMF 1.1.20. © 2005, Simple Machines. All Rights Reserved. Valjani XHTML 1.0! Valjani CSS!