| Usred venca planinskoga
Jezero se širi,
iz jezera prekrasnoga
Otok s crkvom viri.
Po jezeru amo tamo
Lađice krstare.
S crkve zvonce svakčas brenča
Menjajuć zvonare.
Više nego igda drugda
Tu zvonara ima,
Naiveć molbi s toga mesta
Majka Božja prima.
Zvoneć zvunce svaki zvonar
Do tri želje želi:
"Ispuni mi ovo ... ono!"
Majci Neba veli.
"Čujder! Slušaj! Kako zvonko
Danas zvoni zvono:
Kô da niij više zvonce
Nô "Koloko!" ono!
Preko cele domovine
Zvečnim zvekom zveči,
Preko Krnske visočine
Sve do Soče breči.
Zašto ječi takim jekom
l tolikim žarom,
Jer oseća, da mu kralj naš
Danas je zvonarom!"
Zvoneć zvono i naš kralju
Do tri želje ima.
Prva mu je: "Mir nek vlada
Među plemenima!
Kao što se Drava, Sava
U Dunavu gube,
Tri se duše našeg roda
Neka sliju, sljube."
Druga mu je: "Hlapec Jernej
Neka bude gazda,
Na garištu sazdav kuću.
Svoj da bude vazda! "
A treća mu: "Markov Šarac
Nek poruši među,
I u Raši i u Soči
Da ugasi žeđu.
Zadar-gradu kopitima
Vrata nek razlupa,
U jezeru da se onda
Vrpskome okupa.
Kraliu zvoni, a jezerom
Lađice krstare ...
Rane onih, što su vani,
Sve većma krstare ...
Kralju zvoni, ali oni,
Što lađom krmare,
Za zvonjenje kralja našeg
Kao da ne mare!
Vukoslav Vrh, 15. studenog 1922 |
