CRO-eu.com
Kolovoz 25, 2019, 18:00:40 *
Dobrodošli, Gost. Molimo, prijavite se ili se registrirajte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave
Novosti:
 
  DNEVNO 45LINES HRT PORTAL GALERIJA SLIKA   Forum   Pomoć Traži Kalendar Prijava Registracija  
 Str: [1]
  Ispis  
Autor Tema: Ličko klepetalo  (Posjeta: 3964 )
0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.
Marica
Administrator
*
Postova: 7767



« : Veljača 06, 2011, 19:43:17 »


Ličko klepetalo
 
Graničaraka pošurica

Mnogim je Ličanima još i danas u pameti pukovnik R., koji je bio do zla boga strog, al i pravedan. Bio je nizak čovjek, neugodna lica, oštre besjede. On je imao kljusinu biele dlake, na kojoj bi trčao sad u polje, sad k t. z. "pulverturnju", sad opet u obližnje štacije.

U sred zime uputio bi se na Kordun, te i tamo od štacije do štacije, od čardaka do čardaka obilazio. U štopiji nebi se nikad znalo, kamo kreće. Pred večer bi se odvezao prama Ličkom Osiku, a osvanuo u Lovincu ili bi krenuo put Gračaca, a sutra dan bio na Udbini.

Jao onomu častniku, koji ne bi bio točan ko dobnjak.

*

U ono doba morala je imati svaka kuća "klepetalo". [/u]o je bila dašćica na metar duga, obješena vodoravne pod striehom [/u]. Na daščicu bio je privezan drveni batić, kojim se udaralo o dasku, Udare li Turci na Kordun, pojave li se tad u selu, ili bukne vatra; seljani klepetaju, dižu selo na noge.


Klepetalo s drvenim batićem,
obješeni vodoravno pod krovom

Pukovnik R. držao je mnogo do tog primitivnog brzojava, pa je naredio, da čim se začuje jedno klepetalo, moraju sva u selu klepetati, to po danu, to po noći. Dogodilo se više puta, da bi prelci od šale udarili u klepetaIo, a tad bi sve selo na noge, pa lupaj, da je bilo strahota čuti.

To je bilo uzrokom, da u kašnju ruku nisu seljani htjeli klepetati, ma da bi tko u klepetalo udario.

Nastali kišoviti jesenski dani, kakvih Lika nije željna. Odčepilo sa oblaka, pa pljušti ko iz kabla, A ma ne da ti se iz kuće, pa da je za glavu.

Tmurno osviće jutro u se u Kupirovu, koje leži na Kordunu nedaleko Srba. U selu nigdje živa stvora vidjeti.

Na jednoč se ču kod prve kuće klepetalo. Iz kuće se ozva muški glas:

-   Klepeći, klepeči! Nego se čuvaj, da ti ne bi leđa poravnao. Ugursuze jedan, ne daš mi ni spavati.


Klepetalo s drvenim batićem

Klepetalo zaklepeta još jednomi tad presta. Nu ni jedan seljan ne odazva se svojim klepetalom.

*

Oko sedam sat stade pred satnijskom pisarnom u Srbu kočija, a iz nje izađe častnik, koji žurnim korakom uniđe u zgradu, Došav u sobu, nađe vojnike gdje sladko spavaju.

Častnik podrma jednog, na što se onaj protegnu, otvori malko oči te zijevnu.

-   Umiri se Tanasija. Pusti me da spavam.
-   Ustaj! oštro će satnik.
-   Bježji Tanasija, ili ću te sad na . . . . i on se podiže.

Kad spazi pred sobom, nepoznatog častnika, skoči se, te pozdravi po vojnički.

-   Odmah mi zovni gospodina satnika R., oštro će častnik.

Vojnik pozdravi, te će žurnim korakom do "kumpanikomandanta".

Kuc! kuc!

-   Herein! ljutito će satnik.

Vojnik uniđe, pozdravi, te će:

-   Gospodin kapitan zove Vas jedan oficir.

-   Idi k vragu, ti i on, izdera se satnik,

-   Ali jest, duše mi. Eno ga. tamo dolje.

-   A koji je to oficir.

-   Bogme vam ja ne znam. Ajte sami. pa ćete ga vidjeti.

-   Ajde, pa reci, neka ovamo dodje, zapovjedi satnik, te se opet izvali na krevet.

Vojnik van, pa će do onog častnika,

-   Reko je gospodin kapitan, da Vi dođete k njemu, jer on još leži, pa mu se valjda neda oblačiti, izmuca vojnik.

Častnik udari nogom o pod i izdera se:

-   Reci gospodinu kapitana, da ga čeka oberst (pukovnik)!

Kad vojnik to ču, sav se strese, te na vrat na nos natrag.

-   Zlo gospodine!' jedv izgovori, došav k satniku.

-   Kakvo zlo?

-   Zov Vas gospodin oberst.

-   Izlazi van, kakav oberst u ovo doba, pa po ovom vremenu,

-   Vjere mi, je oberst. Dere se u sobi, da sav kvartir ječi.

Satnik brže bolje sloči iz kreveta, pa na vrat na nos obuče odijelo i bjež do pisarne.

*

-   Gut'n Morgen, Herr Hauptmann! Kako ste spavali?

Ovaj se uprepastio, pa izmuca nešto.

Odmah šaljite patrolu u Kupirovo, pa neka dovede svakog drugog gospodara kuće ovamo. Među njima neka n ebude manjkao, onaj iz prve kuće u selu, kad se dolazi iz Popine.
 
Oko jedanaeste sati dovedoše do dvadeset kuće gospodara.

-   Klupu van! Pukovnik će. Ja sam jutros udarao u klepku kod prve kuće po dva puta a nitko se ne javi. Ja ću vas naučiti pameti. Tko je gospodar ove kuće?

Napred stupi povisoka ljudina i skinu ličku resaču

-   Ja sam, gospodin oberst.

-   Dvadeset i pet. Ja ću ti namjestiti leđa, kao što si ti meni obećao. Odrapiđe prvom, drugom pa svima po redu. Najzadnji dobi onaj vojnik. Gospodin kapetan dobio je poštenu čitulju koje se je do smrti sjećao.

*

Poslje toga bi u Kupirovu, dok bi tko kucnuo u klepetalo, svi skočili i lupali, da je ruganja bilo čuti. A kako i neće kad su dobili batina radi klepetala.


Od 1918. sa batinanjem nastavila kraljevina SHS.

__________________________
* pošurica - Kratka šaljiva priča najbliža je realnom životu (MD)

* klepetati - zveckati, kucati, lupati (klepka - zvono)

* strieh – streha, strija – predkrovlje kuće (MD)

* štacija (njem.) - postaja, stajalište (MD)

* čardak (tur.) - stražarnica na državnoj granici. (MD)

* bat (istarski) - čekić; batić, klepetac, klatno - mali čekić (MD)

* Tanasije (Tasa) posrbljeno muško ime (MD)

* hauptmann – kapetan, satnik (MD)

* ličku resaču – crvena kapa sa crnim kratkim resama (hrvatskih Ličana) MD

__________________________

Tekst: Ivan Devčić, dis, 1. lipnja 1890.
Crteži: Marica, 6. veljača 2011., 18:56
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
 Str: [1]
  Ispis  
 
Skoči na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP CRO-eu.com | Powered by SMF 1.1.20. © 2005, Simple Machines. All Rights Reserved. Valjani XHTML 1.0! Valjani CSS!