CRO-eu.com
Rujan 19, 2020, 06:15:41 *
Dobrodošli, Gost. Molimo, prijavite se ili se registrirajte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave
Novosti:
 
  DNEVNO 45LINES HRT PORTAL GALERIJA SLIKA   Forum   Pomoć Traži Kalendar Prijava Registracija  
 Str: [1]
  Ispis  
Autor Tema: Brinjsko-lički ustanak  (Posjeta: 11725 )
0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« : Ožujak 24, 2010, 19:18:02 »


Brinjsko-lički ustanak

Godine 1746



Prvi dio

Dana 13. srpnja 1746 išlo je veselo u starom i dičnom Frankopanskom gradu Sokolu više trgovišta Brinje. Toga dana prolazio je tim milovidnim mjestancem princip Josip Friedrih Maria Hildeburghausen*), vraćajuć se u Karlovac.

On bje na novo ustrojio primorsku i karlovačku Krajinu, razdieliv ju na četiri pukovnije. Njemu u počast priredi zapovjednik brinjski, major Maksimilijan barun Gall sjajnu gostbu u svojem stanu, koji bio u liepoj zidanici tik iztočnoga gradskoga zida.

U ono doba bijaše Sokol podpuno uzdržan. Gradski zid bio je utvrdjen od osam jakih kula, a unutar zida bile su nekolike kuće u kojima stanovali častnici i vojnici.

U sjajno uredjenoj sobi bila je priredjena gostba, na koju su pozvani i nekoji častnici iz okolice.

Čelo stola sjedi Hildeburghausen, čovjek mrka pogleda, vojnik od pete do glave, kojem povjerila slavne uspomene carica Marija Terezija težak zadatak, koji on - polag svoga uvjerenja - riešio, ali ne na zadovoljstvo tolikih i tolikih.

On raspravlja sa domaćicom, barunicom Barbarom Gall, ženskom najljepših godina, a ugodne i privlačive vanjštine. Razgovor se kreće oko organizacije. Maršal razlože, kako je bilo od prieke potrebe, da se ustroji gornjo-hrvatska Krajina po vojnički; kako se sa neregularnom vojskom ne može ništa započeti i kako će se tim ustrojstvom dobiti liep broj kršnih vojnika, koji će prodičiti državu.

Barunica se zamamljivo osmješkiva i povladjiva principu, koji sve življe svoj govor razpreda.

Dalje oko stola sjedi maršalova pratnja, pa pozvanici, med kojima je i podpukovnik de Pozzy, major barun Dragutin Ostner, kapetan Domazetović, poručnici Carina, Niko Holjevac i Ivan Vučetić. Ovi razpravljaju o minulom drugom šlezkom ratu (1744-1745); o izboru Franje Stjepana, supruga Marije Terezije, za njemačkoga cara; o sklopljenom miru u Draždjanih i o ratovanju u Italiji. - Domaćina, barun Gall, namjerice je navrnuo govor na te stvari; ali mu ni jedna besjeda maršalova ne prodje mimo uha.


Joseph Maria Friedrich Wilhelm Hollandinus Hildburghausen

Razgovor se vodi, a ne zaboravlja se ni dobra kapljica, koja se kriesi u bocah. Čim je vrieme dalje odmicalo, tim je razgovor bivao življi pa se napokon počela i pjesma oriti.

Hildeburghausen je za trajanja gostbe dva puta ustao, da sakupljenoj gospodi protumači, kako i zašto je usliedila organizacija karlovačke i primorske Krajine . On je isticao, da će upravo tim svojim djelom pomnožiti broj svojih protivnika, jer će mnogi time u osobnih probitcih povriedjeni. On medjutim da se na to ni malo ne osvrće, jer da mu je pred očima državni'. probitak, kraj kojega moraju ostali pasti.

*

Već u početku 18. stoljeća dolazili su na javnost priediozi, kako da se klimavo stanje u karlovačkom generalatu popravi. To nepovoljno stanje nastalo je s raznih uzroka, a med najvažnije moraju se ubrojati ovi:

-   pretjerane novčane kazne,
-   netočnost u izplati vojničkih plaća,
-   posizanje za tudjim vlastničtvom,
-   nepoštena guljačina  i t. d.

Prvi je bio grof Josip Rabatta. koji se je devetnaest godina bavio time, da to nesnosno stanja dokine i boljim zamieni.

Tek kad je Hildeburghausen, organizujuć varaždinski generalat, upozorio mjerodavne krugove na sposobnost Graničara u vojničkoj službi, te se njegov nazor za vrieme austrijskog nasljednog rata (1740-1748) valjanim pokazao, prokrči si njegova osnova put, te bude zaključeno, da se i karlovački generalat preustroji. Kad je pako gradačko „Hofkriegsstelle“ bilo od onoga u Beču pozvano, da za tu organizaciju potrebne priprave udesi, nastojaše ono da zaprieke postavi „Hofkriegsstelle“ se je' tome opiralo i upozoravalo Beč, da se preustrojstvo toga generalata ne može izvesti radi načina plaćanja, koji nije još sa ranjskimi i koruškimi stališi konačno uredjen i ustavljen. Ono da si je iz držanja štajerskih stališa napram varaždinskim stvarim uvjerenje steklo, da će upravo fininacijalno pitanje najveće neprilike praviti. :Kad se je i ta neprilika uklonila, a Beč ju je brzo znao ukloniti, javi se genaral-obrist Galler, kojemu je bilo uredjenje povjereno, da su na putu nove neprilike. Medjutim je nasljednik Rabattin, grof Franjo Stubenberg*)' bio iznjeo novi projekat glede preustrojstva generalata.

Stubenberg predloži, da se od plaćene vojnice (t. z. milice), koja je brojila 1830 vojnika, pa do 11.645[/b] za oružje sposobnih ljudi u generalatu (izuzimajuć Liku i Krbavu), dva sbora (kora), jedan za ratovanje (operativni), a drugi za obranu zemlje.

_________________________________
*) General karlovački (od 1744-1748) rodio ze g. 1702. Onje došao u Karlovac 8. rujna 1744,. da preustroji karlovačku Krajinu. Neko vrieme stanovao je na Švarči. U vojnah je bio nesretan. Kao predsjednik bojnoga vieća boravio je u Gradcu i Beču, a dolazio na kratko vrieme u Karlovac. Umro je 1787.
Joseph Maria Friedrich Wilhelm Hollandinus (* 8. listopada 1702 u Hildburghausen; † 14. siječnja 1787 u Hildburghausen) bio je knez i regent Sachsen-Hildburghausen, i bogati njemački i austrijski feldmaršal (vojskovođa).

http://www.royaltyguide.nl/families/wettin/saxehildburghausen.htm
http://www.royaltyguide.nl/countries/germany/hildburghausen/hildburghausen.htm

*) Karlovački general od 1709-1731.
*) Karlovački general od 1731-1740  


 
1
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #1 : Ožujak 24, 2010, 19:27:41 »


Prvi bi se imao u slučaju polaska u rat kroz četrnaest dana o svom trošku braniti, a tada bi tek dobivao plaću i hranu ko i ostala carska vojska. Drugi pako sbor, t.zv. defenzivni, imao bi ostati u zemlji, te samo u velikoj nuždi onaj prvi sbor (operativni) punjavati. U ratno vrieme sastojao bi se taj sbor od dvie pukovnije pješaka, svaka po deset satnija, a ove po 203 momka, te- od jedne pukovnije konjanika (1200 momaka). Na taj bi način brojio taj sbor 5260 momaka.

Malo proteče vremena, a Stubenberg se odreče svoga mjesta. Njega nasliedi grof Ivan Juraj Herberstein*). Uslijed toga pade Stubenbergov projekt. Grof Galler pako izjavi, da će preustrojstvo tek onda preduzeti, kad se odstrane razne neprilike u generalatu.

Kad je pruski kralj Fridrik II provalio u Šleziju, zaspaše sve te osnove o preustrojstvu.

Medjutim se to pitanje opet potaknu, kad je Austrija izgubila Šleziju, i kad su se Francezi umiešali u rat, a za bavarskoga izbornika (Savez proti carici u Nymphenbergu), da ovaj dodje na habsburško priestolje. Marija Terezija bila je prinužena, da pitanje ob organizaciji karlovačkog genalata kraju privede.

Tu doista tešku zadaću povjeri ona maršalu, princu Hildeburghausenu god. 1744. A kako je on taj zadatak riešio?

Da nam bude dalnji tečaj ove pripoviedke zanimljiv, osvrnuti nam se je na djelovanje spomenutoga organizatora.

Čitavo zemljište gornje hrvatske  Krajine razdieli Hildeburghausen u četiri pukovnije *). Svaka pukovnija sastojala se je od četiri bataljuna po četiri pukovnije. On se je obzirao i na za to potrebna sredstva i na broj za oružje sposobnih Ijudi; s toga bje odredjeno, da satnija može imati 190, dotično 240 ljudi. Osim toga ustroji konjanički sbor od osam kumpanija po stotinu ljudi. Za uzdržavanje momčadi i častnika proračuna on troškove na 230 637 forinti; a ako bi se lička pukovnija k tome uračunala, moralo bi se 274 473 forinta namaknuti.

On potanko naznači veličinu plaće počem od prostoga vojnika do general-obrista.

Pukovnije dobiše  imena po tadanjih pukovnicih, koj su njima upravljali.

-   ličku pukovniju nazva Guiccardovom;
-   otočku Herbersteinovom*);
-   ogulinsku Dillisovom;
-   slunjsku Petazijevom.

Lička je brojila 8980 za oružje sposobnih; otočka 5014; ogulinska 4801; slunjska 5215.

Carica Marija Terezija odredi; da se lička pukovnija razdieli na 6 balaljuna. Kad su se uračunali i konjanici, bilo je u te četiri pukovnije 18 080 za oružje sposobnih ljudi.

Vojnici su morali odložiti svoju narodnu nošnja, te dobiše vojničko odielo, skrojeno po kalupu ugarskih regularnih vojnika.

Kotari, knežije i obćine izčeznuše, a mjesto njih eto kumpanija. Kod svake kumpanije postaviše-sudci carske auditore, a prisjednici častnike, podčasnike i proste vojnike.

Vojvode i knezevi prestadoše, isto i njihove povlastice. Viša čestnička, zapovjednička i kapetanska mjesta zauzeše tudjinci.

U otočkoj pukovniji bilo je 16 kapetana, a med ovima ovi domorodni:

-   Juraj Tomljenović,
-   Mijo Dujmović,
-   Vuk Kolaković,
-   Domazetović,
-   Pavao Orešković,
-   Ante Konjiković  i
-   Mijo Degoricija.

U bivšoj ličkoj bili su ovi kapetani tudjinci:

-   Ivan Kurofsky,
-   Vale Ebner,
-   grof Frank i Matija Volf,
-   a ostali domorodni.

Hrvatska krstna imena prevedena su na njemački. U upravi i sudstvu uvede se njemački jezik. Plaće častnika i momčadi, bijaše jednaka plaći ostalih carskih častnika; ali kod kuće se je morao svaki častnik zadovoljiti manjom plaćom. A prosti vojnik, nedobivajući plaće, morao se ipak sam o svom trošku odjevati i hraniti. Svaki popisani vojnik bješe obavezan otići u vojsku onamo kamo bi ga pozvali, te ostati tako dugo, dok nije bio otpušten kući.

- Lov na zvierad med Koranom i Kupom bješe zabranjen za svoju zabavu i svoju korist pričuvan.

Ovo novo ustrojenje gornje krajine uništi sav skoro narodni život, razori stari ustroj obćina i plemena, preobrazi nazore stanovništva i običaje, podkopa obrt, promet i trgovinu, preprieči napredovanje narodne knjige i podizanje narodne sviesti'*).

Novotarije ove bile su narodu zazorne, a još većma nekojima od predjašnjih častnika; jer je novom uredbom najvećma suzbijena bila njihova samovolja i sila, a oduzeti su im bili i znatni dohodci time, što su im prestale pripadati sudske globe. Nije ni čudo, da su s toga podžegli na nekih mjestih narod, te se ovaj skočio i tatio oružja, tražeć natrag „stare pravice“ **)

_________________________________
*) Od 1740 – 1744.
*)Karlovačke čete arkebusira, Niemaca i huzara budu raspuštene, a Karlovac dobi u garnizonu ponajprije invalide (400 iz Pešte), koji uslied neprijatna im podnebja obolješe, a mnogi pomrieše. Ove izmieni 300 Graničara.
*) Filip Josip Herberstein bio je prvi pukovnik u Otočcu. G. 1753. Pozva se ta pukovnija „otočkom“, kad je Herberstein postao generalom.
http://www.herberstein.co.at/de/schloss/persoenlichkeiten.php
**) Vidi „Rad jugosl. Akademije“, knjiga XXXVII. Pag. 154. i 155.


 
2.
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #2 : Ožujak 24, 2010, 19:31:10 »


II

Oko petoga sata poslie podne krenu maršal Hildeburghausen na put. Svi su častnici pošli da visokog dostojanstvenika komad puta izprate, samo je bio ostao major barun Karlo Portner, jer ga je za to bila zamolila barunica Gall.

Vidi > PORTNER ili PORTNAR ili POTNAR > http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=805.0

Kad su gosti sišli u Brinje, pozva barunica Portnera, da podje s njom u sjeverozapadnu kulu, odakle će moći motriti odlazak gospode.

Portner se je dragovoljno odazvao pozivu, samo da ne mora biti u pratnji. Njemu je bilo milije probaviti koji čas uz ljepušnu barunicu, prama kojoj nije bio ravnodušan, osobito kad je primjetio, da se i ona za nj zanima.

Kad su prispjeli do prozora kule, odakle se moglo razgledati mjesto pod Sokolom, ponudi ga barunica da sjedne, dočim se je ona bila tako postavila, da je mogla kroz prozor odlazak gospode motriti.

-    Ima ih upravo trinaest! reći će ona. Nesretan broj, zar ne? Portner nije motrio gospodu, već pred sobom stojeću barunicu, tu zamamnu žensku glavu, koja je bila u splektarenju tako vješta, da joj nisi mogao naći ravne od Kapele do Tromedje

-   Što vi, gospodine barune, sudite o ovom novom uredjenju karlovačkoga generalata? nekom će ravnodušnošću upitati ona Portnera.

-   Sam ne znam, gospodjo barunice, što da odgovorim. Biti će vam poznato, da ta novotarija nije po čudu našem narodu. On je sit tih raznih promjena, a suda posvema. Oduzeto  mu je sve, te je prepušten milosti i nemilosti drugih. A niti častnikom ne ide u tek ta nova uprava, jer su u mnogom suskraćeni. Da li će pak ta uprava uroditi dobrim plodom po ovaj kraj, to se ne može za sada kazati.

-   Da li ste vi s njom zadovoljni, gospodine barune? Nježno će ona, pa pogleda baruna svojim cernim očima i stupi k njemu bliže.

-   Ja? Nemam razloga da budem zadovoljan, odvrati Portner, ne skidajuć oka sa brunice.

-   Onda se nas dvoje slažemo! Veselo će ona, pa stavi desnu ruku na Portnerovo rame. - Ni ja nisam, prijateljica te uprave, koja će naš dohodak za nekolike stotine skratiti.

-   Čini mi se, da ćemo uzalud, gospojo barunice, biti protivnici nove uredbe.
Sad je tu, pa ...

-   Pa? tiho će barunica, pa se zagleda Portneru u oči.

-   Uzalud nam je, govoriti o tom, da smo suskraćeni u naših prihodih.

-   Mislite? nasmija se barunica. A ja drugač sudim.

-   Smijem li znati, kako gospodja barunica o tum misli?

-   Danas još ne; ali za koji dan, kad se opet sastanemo. Vi ćete opet do nas daći, zar ne?

Portner se diže, nakloni se, pa će:
- Ovamo najradje dodjem, jer . . .

On ne dovrši.
-   Jer?! Govorite, barune, ta znate da vas ja cienim.

Pod gradom se čuše povici. Vraćali se častnici, koji su bili ispratili maršala.

-   Već su tu! u čudu će barunica. Žurimo se, jer će biti prije nas u stanu. Vaš odgovor očekujem drugi puta, samo morate biti iskreni, dragi barune. .

-   I suviše! Tko bi mogao biti neiskren prema takvoj krasoti, naglo će Portner, silazeći niz stepenice.

Barunica se ljubazno nasmieši i zagrozi prstom.

-   Samo mi ne laskajte. Ja vas poznajem. Govoriti ćemo se..

Njih dvoje dočeka dolaznike pred ulazom u grad, koji se je ulaz još i danas sačuvao, usvodjen je na kat, gradjen u gotičkom šiljastom slogu.

Gall je dojahao prvi, a za njim kapetan Domazetović. Barunica pridje k suprugu, pruži mu ruku, koju on poljubi.

-   Zar tako brzo natrag? upitat će barunica.

-   Daljnu pratnju odklonio je maršal. Pa može sada kuda ga oči vode, a noge nose, javi se Domazetović.

U to su i ostali prispjeli, pa unišli u stan i sjeli oko stola.

-   Sada ćemo se po domaći proveseliti! Reći će Gall. Ja sam se već odučio te nesretne ukočenosti pri stolu. – izvolite gospodo sjesti, pa ćemo se po svojoj volji zabavljati.

_________________________________
*) Sve ove točke o novoj uredbi nisu odmah uvedene. Tako je tek g. 1751 naredbom od 14. Siečnja barun Schertzer odredio, da se hrvatska krstna imena imaju njemački pisati, a nadimci da prestanu. Bunjevci da se nagovore, neka bi njihove žene odložile vlašku nošnju, pa se kao i katoličke oblačile. Mjesto batina, koje malo koriste, jer okrivljenik ne može podnieti 200-300 udaraca kao jedan, da se uvede „tortura“, buduć da je krvnik u Slunju nastanjen. A naredbom od 15. travnja iste godine zabranjen je lov med Kupom i Koranom, jer je tud lovio Hildeburghausen.


 
3
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #3 : Ožujak 24, 2010, 19:35:16 »


*

Sunce je već bilo utonulo iza planine, a u stanu Gallovu još se gospoda razgovarala i veselila. Barunica je bila vanredno široke volje, draškajući Portnera, što se je zagledao u neku slunjsku djevojku.

Ovaj je to svečano poricao.

-   Možda bi je i oženio, da ti nije maršal pomrsio račune – vragometno će Gall.

-   Kako pomrsio? u čudu će Portner.

-   Zar se ne možeš domisliti? nastavi Gall, pridje k majoru i šaptne mu:

-   Odoše i tebi liepi prihodi niz vodu.

-   Imaš pravo, ali koja karist na to misliti. Samo da mi je obaviti tu „conscripciju“ i manje poslove, pa da odpočinem. Već sam sit te pasje trke*).

-   A onda ćeš u Karlobag, - doda Gall.

-   Na svaki način ali tek kasnije. Liepa stacija! U Senju sam bio zadovoljan; a možda budem i u onom gniezdu.

-   Tamo je dobar podrum u kloštru, a fratri su gostoljubivi ljudi, pa ceš se ugodno zabavljati, - Gall će.

Nakon toga svrnuše razgovor na droge stvari, ne zaboravljajuć  jedan drugom nazdravljati. Sa crkvice sv. Trojstva, koja se i danas diže med ruševinama Sokola, oglasi se zvonce, pozivajući na molitvu. Gospoda u gradu nisu čula onaj cilik, koji se razliegao u tihu noć; ona su pjevala neku pjesmu čudna napjeva, a u čast domaćici, kojoj nazdravi Portner, prispodabljujuć ju sa božicom, kojoj nije znao imena reći. Ona mu se je zaprietila prstom, ošinula onim garavim očima i otišla van.

Čim se je noć više na zemlju spuštala, tim su gospoda veselija bila. Gall je pripoviedao svoje doživljaje u mladih dana, što je prisutne na smieh nagonilo.

Portner, kome je vino bilo u glavu udarilo, izidje iz blagovaonice i htjede na zrak ali se susretne sa barunicom.

-   Kamo vi, dragi barune? upita ga ona nježno.

-   Pošao sam, gospodjo barunice, na čist zrak. Oni su tamo zadimili tako svojimi lulama, da se ne može obstati.

-   Pa ćemo malo niz briežuljak. I ja sam željna zraka.

-   Uz vas ću i u pakao! tiho će Portner, pa pogleda postrance barunicu, koja se na te rieči sladko nasmija.

Na iztoku se sakupljali tamni oblaci, iz kojih je bljeskalo, dok je ostali dio neba bio vedar. Kad su došli do glavnih vrata, predomisli se nečemu barunica, pa izjavi, da je opasno ići izvan grada; radje da sjedu pred stan i tamo se razgovore.

Pred sgradom, u kojoj je Gall stanovao, bila je kamenita klupa, na koju to dvoje sjede.

-   Da nastavimo razgovor, prekinut u kuli - poče ona.

Portner se nije mogao sjetiti, o čem je bilo govora, dok mu ne spomenu barunica.

-   Vi najradje ovamo dodjete, jer ... ona će ponoviti njegovu nedovršenu izreku.

-   Jer bez vas, krasna barunice, ne mogu živiti, izlanu Portner, ne promišljajuć dugo što će reći.

-   Tako!? ona će, pa pogleda  majora. Samo tiho govorite, jer bi nas mogao tko čuti. A vi ne znate, da je moj suprug strašno ljubomoran.

Portner primi ruku njezinu, pa ju htjede cjelivati, no ona mu to ne dopusti.

-   Vi se samo šalite, jer znate, da od te ljubavi ne bude ništa.

-   Kunem se Bogom živim, da nikoga nisam tako ljubio kao što vas, krasna barunice.

-   Ja vam vjerujem, a ujedno tražim dokaz, tiho će ona.

-   Dokaz!? Zapovjedite što hoćete, barun Portner će to izvršiti.

-   Doista?

-   Kunem se, prisižem!

-   Onda me čujte. Nastojte da se uredbe maršala Hildeburghausena na bilo koji načinom i sredstvom ukinu. One su na uštrb narodu i častnikom. Vi ne razumijete! I ona ga uze za ruku.

-   Za vas ću na cieli pakao udariti! Portner će, kome se krvca uznemirila bila, držeć onu punanu ručicu i osjećajuć dah mlade žene.

-   Poštenja vam?

-   Ja sam barun, častnik. Zalažem vam svoju besjedu.

-   O tam ćemo sutra dalje razgovarati, a sada idemo k ostalim.


 
4
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #4 : Ožujak 24, 2010, 19:44:07 »


Portneru je bilo neugodno, što se je morao pozivu pokoriti. On podje sa barunicom, te se u hodniku kao nehotice znustavi.

Ona je to primjetila i takodjer stala.

-   Krasna barunice, vi mi ostadoste nešto dužni.

-   Ne sjećam se više, odgovori ona, pa mu se približi.

-   Ja vas ljubim, za vas ću glava da izgubim, a vi?

-   Ha, ha, ha! Kako ste nestrpljivi! Vi ste još sutra ovdje. - I ona mu poče pjevuckati onu poznatu o strpljivosti, a tada mu poda ruku, pa ode u svoju sobu, da obuče drugu odoru.

Kad se je Portner povratio u blagovaonicu, proglasi Gall odsudu, kojom se major kao bjegunac ima kazniti time, da izpije vrč vina. Portner je izkapio vrč do dna, natočio ga i nazdravio prijatelju Gallu, a tad opet nagnuo i iztrusio sadržinu vrča.

-   Živio Portner! povika Gall. Vidi se, da si u Senju naučio prazniti vrčeve.

-   Malo si iza mene zaostao, progunda Portner i natoči vrč, pa ga pruži Gallu.

U to unidje i barunica, pa sjede do Portnera, koji je počeo u zviezde kovati njezinu ljepotu.
Netko ovo, netko ono i tako se primače pola noći. To primjeti poručnik Carina, pa se diže na polazak.

-   Vi se bojite duhova, narugati će mu se de Pozzy. Kad mi možemo sjediti, možete i vi, koji ste još u najljepših godinah. Sjedite samo, sada ćemo svi u razštrk. Carina se morao pokoriti nalogu podpukovnikovu, prem bi bio tako rado otišao, jer se nije mogao driemu oteti.

Oko sat poslie pol noći razidje se veselo društvo.
Kad se je Portner  opraštao sa domaćicom, ova mu je šaptnula: „Nemojte me iznevjeriti!“

On je stisnuo njezinu ruku i poljubio, pa progundao: „Nikada“. -
Malo kasnije zavladao je mir u starom Sokol-gradu.


Mihajlo pl. Novaković-Gjurabojski i Glinski
četnik kr. ug. garde u miru

_________________________________
*) Portner je obavljao popis momčadi, koja je imala u boj krenuti. Ujedno se je imala dovesti iz Karlovca nova „mondura“. Portneru bje namienjeno mjesto zapovjednika u Bagu, koje mjesto bijaše na novo ustrojeno.
On je bio zapovjednikom u Senju.

Historična pripoviest - Napisao Ivan Devečić
Za forum priredile Lidija i Marica.

(Nastavlja se jednom tjedno)


 
5
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #5 : Ožujak 28, 2010, 12:45:23 »


III

Ispod visa Umac, nedaleko potoka Krbavice, imao je major barun Gall svoj majur (zaselak), gdje je vodio gospodarstvo majurdžija Nikola Visić iz Letinca sa svojom ženom, pristalom i kršnom Milkom, koju je bio pred pol godine povjenčao. Visić je bio udovac, pa kako nije mogao biti bez planinke, uze Milku, koja je bila kod Galla služavkom.

Visić je bio stariji čovjek, veoma marljiv i prožgan, a uživao je podpuno povjerenje majorovo. Gospodarstvo na majuru bilo je uzorno uređeno, te je donosilo Gallu liepu svotu godimice.

U zoru 14. srpnja sjede major u sedlo, pa potjera konja prama majuru. Jutro je bilo ohladno, a to je njemu godilo, jer mu je u glavi čudno šumilo od jučerašnje pijače.

Kad je dojahao Pod majur, iziđe iz kuće Milka, pozdravi majora i uvede konja u staju. Gall je međutim bio ušao u kuću, gdje je mislio Nikolu naći.

-   Kamo ti ono muž? upita Milku, kad se ona povratila.
 
-   Otišao je po poslu u Letinac. Vratiti će se oko podne.

-   Ti s Nikolom dobro, a?

-   Dobar je moj stari, Milka će, pa se osmjehnu i pogleda majora izpod oka.

-   Da sam znao, da nije Nikole kod kuće, ne bih bio ovamo došao.

-   Radi česa, gospodin major? upita Milka, pa obori pogled niže.

-   Eto tako. Ti to znadeš, pa me još pitaš. A bio bih ga poslao u Jezerane do porkulaba Sertića Mate.

-   A je li stvar silna?

-   I je i nije - kako se uzme. Čim dođe reci mu da se k meni žuri. Jesi li razumjela, ti mala coprnjico.

-   Čudna mala! nasmija se Milka, pa se okrenu na peti.

-   Mala, mala! ponovi major. Zacoprijala si mene, a možda još koga od gospode.

-   Nisam, nisam, to se čini gospodinu majoru.

-   Dobro, dobro! Moram u grad, jer će me čekati gospoda. Ne zaboravi Nikoli reći, da dođe odmah do mene. Major se diže i pođe van. Milka je išla za njim.
 
-   Čuste li, gospodin major, da su ljudi nezadovoljni sa novim zakonom - reći će Milka.

-   Tko ti to reče? u čudu će tobože major.


Dr. Ivan Maurović
prvi sveuč. gradjanin promoviran sub
nuspiicis regis na čast doktora prava

-   Čula sam jučer kod crkve razgovarati ljude. Grdili su zakon i gospodu, a vas za čudo nisu ni spomenuli.

-   A koji su to bili?

-   To ćete i bez mene čuti, mudro će Milka.

-   Zašto da ih ti ne imenuješ, kad znaš koji su?
 
-   Jer bi ih vi s onu stran brave spremili, a mene bi njihovi rođaci mogli ubiti.
 
-   Vidi ti nje, kako je domišljata. Samo ti meni te ljude kaži, a ja ti jamčim, da im se ne će niš zla dogoditi. Oni viču na svaku novotariju, ali su inače bezazleni. Ja ću ih opomenuti, da to u buduće ne čine, jer se može zlo dogoditi.

-   Ako je tako, onda ću vam ih, gospodin major, imenovati. Najviše je psovao Ivica Mesić, a s njim u slogu Perica i Mikula Fumić, pa Stipa Ugarković.

-   I drugi su psovali, ali sam one dobro upamtila, samo im nemojte šta na žao učiniti. Valjda im težko, kad psuju. Gospodi je najlaglje, a kukavni Graničar mora za sve odaljati i patiti.


 
6
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #6 : Ožujak 28, 2010, 12:48:05 »


-   Šteta, da te nije čuo maršal, više će za se Gall. - Niš se nemoj bojati radi njih. A sada bježim. S Bogom ostaj!

-   Pošli s Bogom, gospodin major.

Ovaj put brzo otiđoste. Barun se samo nasmija i pogladi Milku po licu.

-   Izvedi mi moga vranca. Na to si zaboravila.
 
Kad je Milka izvela konja, baci se major u sedlo, mahnu majurici rukom i opuči preko polja prama Sokolu.
 
-   Danas je nešto mrzovoljan, sama će sebi Milka. Ili se je preriečio sa gospodom, ili je noćas do dugo čuo. A mora da i on zna kako se narod prieči na taj novi zakon, pa mu to kopa po mozgu. Ako su gospoda - gospoda, imaju i oni svojih briga i nevolja.

„Svaki oltarić ima svoj križić“ - kaže naš narod.

*

Dok je Gall boravio izvan grada, dotle se je vodio ozbiljan razgovor med barunicom i majorom Portnerom. Kad je ovaj izišao u hodnik i pošao van, srete ga baronica pred ulaznim vratima.

-   Dobro jutro, gospojo barunice! zaželi Portner.

-   Dobro jutro, gospodine barune! odvrati koketno ova. Vi na šetnju kako vidim.

-   Pošao sam, ako mi dozvolite, odvrati major.

-   Neću smetati. Kad se povratite, biti će stol prostrt, a tada ćemo imati nas dvoje neki račun od noćas da obračunamo.

-   Onda sam odmah na službu. Samo da taj račun ne izpadne nepovoljno za mene.

-   Možda. Kad želite, izvolite u moju sobu. Barunica ponudi Portneru da sjedne, što i sama učini.

-   Vi ste noćas, gospodine barone, - ozbiljno će tobože ona - pretrkali se, pa mi odkrili I
ljubav. A znate li vi, da sam ja udana?

-   Gospojo barunice, ja sam govorio samo ono, što mi srce kaže, pa to i sada ponavljam; a dobro znam, da ste udani. To međutim ne može mene smetati, da ne nosim u svom srcu onu, o kojoj mislim svakim časom. Tko mi može to zabraniti?
 
-   Vi ste se, gospodine barune, izrazili, da bi meni za ljubav na cieli pakao udarili. Ja sam od vas kao dokaz vaše ljubavi prema meni tražila, da nastojite raditi proti novoj naredbi, koja je na štetu naroda i častnikom.. Vi ste mi dali svoju poštenu besjedu, da će te raditi. Sada je vrieme, da tu stvar pretresemo. Učinite li što ste obećali, tada ne ću više dvojiti o vašoj ljubavi prema meni, tada ...

-   Tada!? naglo će Portner.

-   Ostavimo to za drugi puta. Ja mislim, da bi se moralo pametnim načinom poraditi, kako da se dokine sve ono, što je Hildburghausen zaveo. Narod se počima opirati tim novotarijama, jer uviđa, da ne rade k dobru. Ja mislim, da bi narod morao svoj glas dići, da se sve to dokine. O tome sam noćas razmišljala kad smo se razstali. Vi polazite preko Senja u Pag. Vama ne će biti teško naći pouzdanih osoba, koje će poraditi med narodom, da se ovaj tužbom na ovu upravu digne. Razumno valja pri tom postupati, da sami ne padnete u zlu. A vi ćete to znati meni za ljubav učiniti, zar ne?
 
Barunica se diže i pruži ruku Portneru.
 
-   Steći vašu ljubav to mi je najveće blago na svietu.

-   Šalite se – ona će tobože, pa se rek bi postidi.

-   Ja da se šalim sa onom, koju obožavam! uvrieđeno će Portner.

-   Vi ćete, barune, čim otiđete odavle zaboraviti i na mene i na svoje obećanje.
 
-   Onda me krivo sudite. Ja ću vas, gospojo barunice, uvjeriti, da major Portner ne laže. Što se tiče načina, kako da se akcija proti toj „novotariji“ odpočne, to moramo dobro vagnuti. A što o tome vaš gospodin suprug?

-   Vi ćete danas za objedom njegovo mišljenje čuti. Vas dvojica uglavite, pa radite, dok je stvar za frižka. Vi polazite sutra ... Došla rano, a ja sam se nadala, da ćete ostati dulje ovdje - nježno će ona, pa obari pogled niže.

-   Zar bi, gospojo barunice, bila vama ugodno, kad bih ovdje dulje boravio?

Ona ga samo pogleda, a tada uzdahnu i otidje iz sobe.

Malo kasnije donese služavka kavu za Portnera, te mu saobći, da gospoja ne može doći jer joj je malo pozlilo.

Major se bjaše zamislio srčući kavu. Pred njegovim očima lebdila je slika te zamamne žene, koju je poznavao tek od nekoliko mjeseci. On je, čim ju je prvi puta ugledao, počeo o njoj misliti i uvidjao je, da ga je ona osvojila. Za njom je čeznuo poput mladića, a njemu je bilo tada četrdeset prošlo. Da li je to bila ona mladenačka – nedužna ljubav, koja se u njegovom srcu porodila? On je uvidjao, da nije, pa se ipak nije radi toga korio. A njegovo obećanje, da će raditi proti novoj uredbi? S tim nije bio na čistu. On je sam bio veliki protivnik te novotarije, ne toliko radi naroda već svoje probiti radi; nu na koji način da se poradi proti – nije si mogao odgovoriti jer o tom nije ni pravo razmišljao, imajući na pameti – barunicu.



7
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #7 : Ožujak 28, 2010, 12:52:52 »


Kad je izašao iz stana, uputi se nizbrdice u Brinje, da se prošeta. Malo kasnije nakon njegova odlazka dodje Gall u grad.

IV

Barunica se bjaše povukla u sobu kraj blagovaonice, poručivši Portneru da joj nije nešto dobro.
 
-   Do sada sam dobro odigrala svoju ulogu! sama će sebi, stojeć pred velikim zrcalom i ravnajuć bujnu kosu.

Barun je zaljubljen! Ha, ha, ha! Jedan saveznik više, i to dobar saveznik, koji će umjeti raditi. Samo ga treba u šahu držati, da ne bi izmaknuo. Da, da! O moj barune! Kad bi znao, koliko te ljubi barunica, pobjegao bi čim prije iz grada i zaboravio ju, ko da je i nije na svijetu.

U sobu uniđe Gall. Supruga prileti k njemu, ogrli ga i poljubi.
 
-   Biti ćeš s menom zadovoljan, jer .. .

-   Jer? Gall će, pa privinu suprugu k sebi.

-   Jer je Portner pao u moju mrežu. Još nam manjka poručnik Holjevac.

-   I toga ćeš ti uloviti, jer te rado gleda ... Portner je dakle naš.

-   Zaljubljen čovjek sve će za volju svojoj dragani učiniti, - kad bih samo ja takovom bila.

-   Više je njemu do vlastite koristi nego li do tebe.

-   Ti me vrieđaš! tugaljivo će barunica. Jesam li tako ružna, da se ne bi on u me zaljubiti mogao? – A što bi ti, da ja njemu ljubav ljubavlju vratim?  

-   Gall se ugrize za usnu i pomisli; „Ne bi krivo učinila jer i ja šaram“

-   Ha, ha! Vidiš ti moje diplomatkinje. I nije me radi toga ... Toga se ne plašim jer te poznajem.

-   Ja sam majoru kazala, da s tobom danas stvar uredi. Mora se nać način, kako da se počne raditi proti novoj uredbi. Mi moramo biti u defenzivi.
 
-   Narod u ofenzivi, doda Gall. Poslati ću po Šuvaku. On je za taj posao kao stvoren.

Šuvaka je bio nadimak porkulaba i kneza Mate Sertića iz Jezerana, koji bjaše Gallu izjavio, da se on ne može nikako sa novim uređenjem sprijateljiti iako ovo dolazi iz Beča.

Sertić je bio ama ljudina, crnomanjaste puti, nagao a i nepromišljen. Na kući je dobro stajao. Kad je doznao, da se dokida čast, koju je tolike godine obnašao, kojom se – kako je bio ohol – ponosio.

-   Ja knez i porkulab Sertić! Znao je govoriti. I čim je stariji bivao – a tada mu je moglo biti četrdeset godina – tim je više držao do sebe i svoje časti.

Toga čavjeka trebao je Gall, s toga bio odlučio po nj Nikolu Visića, svoga majurdiju poslati.
 
-   Toga ne poznam, reče barunica.
 
-   Doći će sutra ovamo. Moramo ga čestito pogostiti, hvaliti njegov rad ko kneza i porkulaba, pa mu u glavu usijati, da je velika nepravda skidati tolike knezove sa njihove časti, a pogotovo njega zaslužna i priznata kneza i tu ćeš ti morati jednu ulogu odigrati. Doista šteta, da se nisi posvetila kazalištu. Ti bi bila danas proslavljena osoba; tako moraš ovdje svoje dane boraviti, daleko od naobražena naroda.

-   Ali med narodom, koji možeš u svoje svrhe izrabljivati - dametnu barunica. Da sam gdje drugdje, ne bi danas brojili onoliko tisuća koliko ih brojimo a stečene na lahak način.

-   Ja ću sada, u pisarnu da razmišljam o osnovi koju kanim Portneru predložiti. A ti ćeš ...

-   Ja ću se svojim stvarima zabaviti. Ne budi te skrb.

Gall poljubi suprugu i iziđe.

*

Partner je sišao niz brežuljak, pa izašao na cestu, koja vodi kroz Brinje. Korak po korak i on dospije, do gostionice, koju driži Martin Holjevac, rođak poručnika Holjevca. Martin je točio dobru šljivovicu, pa će Portner unići da izkapi čašicu jer bio je na to naučen.  

U sobi nije nikoga bilo. Martin donese rakiju.
 
-   Žeže li? Upita major.

-   Baš je dobra. Dobio sam ju pred dva dana, odvrati Martin.

-   Nije još krštena? Šaljivo će major.

-   Nisam vičan lievati vodu u piće i varati narod, odvrati Martin.

-   Rekoše mi, da si pošten čovjek a to je prvo na svietu.

-   A čemu da varam narod, kad je dosta već izvaran. Pa bi me i Bog pedepsao, kad bih to činio.

Major gucnu čašicu pa će Martinu:
 
-   Valaj ti je dobra! Natoči još jednu. Ovakve nisam ni u Senju pio. Ti si rođeni brat lajtmana Holjevca.

-   Jesam, gospodin major. Upravo je i on malo prije ovdje bio. Ima posla preko glave.



8
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #8 : Ožujak 28, 2010, 12:55:29 »


-   Da, da! Sada su pune ruke posla: popis soldačije, pregledavanje oružja, dieljenje mondure i što sve ne.

-   Rat pa rat! uzdahom će Martin. Nego narodu nije pravo što je uveden taj novi red, nastavi on, pa pogleda majora.

-   Da, da! Natoči još jednu. Baš je dobra. Narodu nije pravo, veliš. Hm! Govore nekoji glavatiji ljudi, da bi trebalo natrag tražiti prvašnje pravo; ovo današnje da će nas zaraziti.

-   Od koga da tražite to natrag?

-   Od premilostivne carice, koja je dobra prema Graničarom.

-   Da, da! Možete, to vam nitko ne će kratiti, odgovori major pa se zakašlja.

-   Tako reče i brat. Pa krivo je učinjeno i našim oficirom naime onima koji su domorodni. Najbolja mjesta zauzeli su švabski oficiri. Ako obrstar – Švabo je; ako major, vojvoda, kapitan – sve samo Švabo. Ma krivo je to, duša mi je draga za naše sinove.

-   Da, da! Natoči još jednu pa ću dalje.

-   Pa će nas po švabski krstiti! Vuk im je Wolfgang, Mića – Mihael i kako sve ne! Do vraga i ta novotarija, nabrajao je Martin.

-   Vi će te dakle moliti caricu – Portner će pa baci novac za rakiju.

-   Gost koji prvi put u moju kuću dođe, ne plaća, ponizno će Martin. To je moj običaj. A govore da bi to dobro bilo učiniti jer da će premilostiva carica uslišiti naše tužbe.

-   Da, da! Dakle ti ne ćeš plaće za rakiju. E pa dobro. Hvala ti! A sada s Bogom!

-   S Bogom pošli gospodine majoru, odgovori Martin i skide kapu.

Portner krenu dalje cestom. Razmišljavao je o Martinovih besjedah.

-   Ne ima krivo! Sva bolja mjesta zaposjeli su i zaposjedati će i u buduće tuđinci. Neka se sada pohvali koji od oficira, da je osim ono plaće dobio ikakov dohodak. Mi smo nepametno uradili, kada smo, pustili da se organizacija provede. Moralo se je odmah u početku proti njoj raditi. Narod se je morao dići, pa se ne bi bilo stvorilo ...

Da, da! Samo da nismo zakasnili!

Tako je govorio sam sebi Portner i promišljao, kako bi se poradilo proti novoj uredbi. Zabavljen mišlju, nije niti vidio, da se je udaljio izvan sela bliže sat puta. Tek u neko doba to opazi, pa se povrati.
 
Pred njim se uzdizao stari grad Sokol - danas u ruševinah nazvan Sokolac - ponosno na tjemenu onoga krasnoga brežuljka. Portner je prilično poznavao prošlost toga grada, pa je i nehotice požalio što mu nestalo gospodara. On se je sjetio, da je u tom gradu boravio nekoliko dama Sigismund, kad g. 1412 došao u pohod svojem ljubimcu i branitelju Nikoli Frankopanu. I opet je žalio Portner, da je nestalo toga moćnoga koljena. Tad se sjeti barunice, te mlade i zamamne ženske, pa zaboravi na Frankopane i njihova djela.

- Mnogo od mene traži ta Sirena, kako li bih ju nazvao; ali ću njoj za ljubav sve učiniti, a razumije se - i sebi za volju.

Liep godišnji prihod izmače nam se ovom organizacijom. Sada kuburi sa ono plaćice i zaboravi da si ikada gospodski živio ...

Zabavljen takovimi misli, dođe u mjesto, gdje se sasta sa poručnikom Holjevcem koji je bio strašno mrzlovoljan. Udariše u razgovar. Holjevac je ispočetka tek koju nabacio proti novoj upravi, a kad je čuo majora na sva usta istu odsuđivati, udari i on što je grđe mogao. Njemu je bilo sve za niš, a najviše je žestio radi plaće.

-   Domorodni lajtmani dobivaju mjesečno jedanaest forinata, a strani dvadeset i dva. Kakova je to pravica! Ta i mi moramo ko i oni jesti. Vidi se da smo svugdje zadnji, - srdio se Holjevac.

Razpravljajući njih dvojica upravo žestoko, dođoše do gostione.

- Ne će škoditi čašica, gospodin barun, ponudi Holjevac. Moj brat ima dobre šljivovice.

- Primam, ali morate poslje objeda doći k meni u grad na čašu razgovora.

Holjevac se nakloni i oni uđoše u gostionu, gdje su dulje razpravljali i čašice praznili.



9
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #9 : Ožujak 28, 2010, 12:58:13 »


V

Do g. 1746 dielio se je karlovački generalat u „karlovačku“ i „primorsku Krajinu“, pa „senjski“ i „gospićki kapetanat“. Kada je provedena organizacija, podpao je Senj komori, te je dobio svoj gradski magistrat.

Sva ostala mjesta senjskoga kapetanata, pa ona otočkoga i kotori: Brinje, Lučane i Jezerane sačinjavaju otočku pukovniju*) .
Prvim zapovjednikom te pukovnije bio je pukovnik Karlo grof Herberstein. Ovome je bio podčinjen major Josip Dietrich pl. Adelsfels koji je stanovao u Senju i to koje zbog sudačkih, koje zbog vojničkih stvari.

Zapovjedajući general, maršal Hildburghausen bjaše iz Karlovca izdao nekolike naredbe na majora pl. Adelsfelsa iz kojih se moglo razboriti, da su Senjani u ono doba bili nadahnuti buntovničkim duhom. Majoru se je strogo nalagalo, da budnim okom prati Senjane.

U to doba življaše u Senju umirovljeni auditor Mateša Antun pl. Kuhačević, koji se je bavio i pjesničtvom. On se je rodio g. 1697 u Senju, izučio je t. Zv. „humaniora“ što na Rieci što u Gracu a filozovske i pravne nauke na gradačkom sveučilištu. Poslje toga ode u Beč gdje je slušao nauke u tehničkoj-vojničkoj akademiji.

Nakon dovršenih nauka bude izabran zastupnikom senjske obćine na carskom dvoru a kasnije bude imenovan agentom u pravnih vojničkih poslovih. Nu ta mu se služba nije milila stoga on pođe u vojnike. Za vrieme poljačkoga nasljednoga rata (1733-1736) biješe Mateša zapovjednik jedne senjske galije. Nu on se je i na toj časti zahvalio. Poslje ga imenovaše kraljevskim sindikatom senjskoga kapetana. Godine 1741. Postade auditorom onoga vojnog odjela hrvatsko-primorskih krajišnika koji je morao poći na bojište u Bavarsku. Te iste godine oženi se on (a bilo mu je tada četrdeset i četiri godine) sa Klarom Vukasović, mladom djevojkom, kćerkom vojvode Ivana Vukasovića.

Kuhačević dospije iz Bavarske u Češku, odavle u Elzas, pa ranjsku Falačku, Švabsku, Bavarsku dok opet ne dođe u Češku. Nakon tri godine vrati se kući ne našav Klare u životu. Godine 1745. Zamoli on umirovljenje koje mu bude dozvoljeno.

Mateša biješe vješt pravoznanac, govorio je više jezika, ali je najvolio hrvatski govoriti i pisati. U svoje doba bijaše on jedini hrvatski pjesnik u Primorju*).
  
Njega su Senjanini visoko cienili i štovali, pa se nije ni jedno važnije pitanje riešilo. Tičući se interesa grada, a da ne bi Matešu za savjet upitali. On je draga srca bio na ruku svojim sugrađanima, prem su ga radi toga gospoda častnici sumnjivim okom gledali.

Osvanu i g. 1746, u kojoj se ostvari osnova Hildburghausenova. Kuhačević, kojem su sve razne osnove za organizaciju generalata bile poznate, primio je i Hildburghausenovu ravnodušno jer je zaključivao da se ne će ostvariti. Kad je međutim ona provedena stao je Mateša o njoj ozbiljno razmišljati.

On je više puta znao svojoj braći, Luki i Franji, koji su bili svećenici senjske crkve, reći da ta novotarija ne će uroditi dobrim pladom po narod; jer da se istom razara stari ustroj obćina i plemena, podkapa obrt i trgovina, u obće: ništi se životna snaga naroda.
 
Mateša je počeo ozbiljno razmišljati, kako bi se bar u nekoliko mogla odkloniti pogibao koja je prietila uvođenjem nove uprave. On je pravio osnovu za osnovom, nu ni jedna mu se nije svikla. Napokon se sprijatelji mišlju, da bi se grad Senj oprostio vojničke i podvrgavao civilnoj upravi.

S tom je mišljom legao, s njom ustajao. Zalazeć doprije u društvo, klonio ga se u zadnje doba samo da se može nebunjen svojim mislima podati.

_____________________________
*) Godine1765 budu ove kumpanije od ličke pukovnije odvojene i otočkoj pripojene: pazariška, perušićka, bunićka, bitopoljska i korenička; a od otočke odciepljene i ogulinskoj pripojene: krmpotska, brinjska i jezeranska.

*) Vidi „Magdić; život i djela Senjanina Mateše Antuna Kuhačevića“.

(Nastavlja se)



10
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #10 : Travanj 01, 2010, 08:50:51 »


Upravo je dozvonilo podne. U blagovaonici kod Galla sjedi do prozora major Potner i razgovara sa barunicom. Barun Gall je zabavljen čitanjem lista, što mu stiže pred koji čas.

-   Dakle doći će Holjevac! čuje se barunica

-   Pozvao sam ga, znajući dobro, da se ne ćete, gospojo barunice, radi toga na mene srditi.

-   Tko bi se mogao na vas, gospodine barune srditi, milo će ona, gledajući ga nekim izazivajućim pogledom.

-   I on se, rekoste, slaže u tom, da se mora nešto učiniti protiv novoj uredbi.

-   I kako, gospojo barunice.  Ja ga poznajem tek od prekjučer, ali vidim, da je odrješit čovjek, na koga se može računati.

-   Ja ga dobro poznajem; nu vama nije dorastao, laskavo će barunica.

-   To je za mene velika čast, koju nisam zaslužio, nakloni se Portner.

-   Ja to bolje znam od gospodina baruna.

Služavka donese jelo na stol. Barunica označi mjesto Portneru i sjede desno do njega. Gall sjede lievo, držeći u ruci list, koji je pročitao po treći put, a tada ga u džep turio.
Za objedom se je malo razgovaralo. Majori bijahu gladni, pa se je upravo jelo plašilo izpred njih. Barunica se je tome smijala, nezaboravljajući natakati uviek praznu čašu pred Portnerom.
U to se najavi majurdžija Nikola Visić. Barunica ga uvede u sobu.

-   To si ti, Nikola. Jesi li što jeo?

-   Ovaj čas sam nešto založio, pa ovamo pohitio.

-   Ti ćeš do Šuvake u Jezerane. Poznaš li ga? To je knez Mate Sertić. Reci mu, da odmah dodje do mene jer ga nešto trebam. Osedlaj moga vranca pa se žuri. Prije nego pođeš popi bocu vina, pa ćeš brže doći. Reci Mandi u kukinji, da ti iznese vina. A sada idi i žuri se.

-   Eto me tamo i natrag ko u vijoru. Ta nije to na vašem vrancu daleko.

-   Samo pazi, da te Šuvaka ne bi opojio.

-   Izvjetrilo bi do Brinja,  gospodin major.

Nikola iziđe, pa ode do Mande koja mu donese bocu vina pa mu dade i pečenja da lakše popije čašicu.

-   Čestiti čovjek taj Nikola. On je moj „Fervalter“, Gall će kad je Nikola izašao.

-   A i žena mu je – tvoja „Fervalterica“ – dobra i vriedna, doda barunica pa se slatko nasmija.

Netko joj bješe doušio, da njezin suprug nije ni sada ravnodušan prema liepoj Milki; nu ona kao da nije toj glasini povjerovala. Rado je pecnula supruga radi nje ali samo u šali.

-   Da, da! Fervalterica, portner će pa se nakašlja i pogleda Galla koji se također na smieh držao.

-   A kamo je de Pozzy? Upita barunica, sjetiv se, da joj nije kazao kamo je namislio krenuti.

-   De Pozzy će doći večeras. Otišao je po poslu u Senj. Čini mi se, da ima tamo neku rodjicu.

-   To mi nije spomenuo, odvrati barunica. A je li u Senju auditor Kuhačević?

-   Jest, čini mi se, Gall će.

-   Živ i zdrav! Doda Portner – Poznajete Kuhačevića? – Šteta što nije uviek mladićem.

-   Kako to mislite, barune?

-   To je bio prvi veseljaković u ovih stranah pred desetak godina. On se je tek u četrdeset i četvrtoj oženio. Inače je učena glava te je bio neko vrieme zastupnikom senjske obćine na carskom dvoru. Vi ga poznajete ... Vi ste s njim dobro ... dobar prijatelj.

-   Kako ne! Portner će. Ta mi smo dan na dan zajedno.

-   To je dobro. Vi morate njega za našu stvar predobiti. A propos! Mi smo razapeli govor niti ne misleć na najvažniju stvar.

-   Sada će doći Holjevac pa ćemo o njoj razpraviti, odvrati Portner. Istina je, da bi nam Kuhačević bio od velike koristi! Na nj nisam niti pomislio.

-   Vi ćete proći kroz Senj? A možda ćete se tamo zadržati koji dan pa nastojte da ga predobijete za našu stvar, ljubazno će barunica pa uze Portnera za ruku.

Na vratima se pojavi Holjevac.

-   Možda dolazim u nezgodan čas, poče on, pristupi k barunici i poljubi joj ruku.

-   Upravo dođoste na vrieme, kad nam vaša prisutnost ne smije manjkati. – Ta niste vi tuđi u ovom gradu. Sjednite do mene. Ja s vama rado razgovaram. Tako će barunica pa povuče Holjevca k sebi na stolac koji mu bila ponudila. Tada natoči čaše i ponudi gospodu da piju.

-   U zdravlje našeg prijatelja Holjevca! Živo će barunica pa se kucne s njim. – Vi dođoste malo okasno, nu to niš ne smeta.

Holjevac se je ispričavao što je došao možda buniti društvo u najljepšoj zabavi; nu da je obrekao gospodinu barunu Portneru, da će ga posjetiti pa je tako došao.



11
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #11 : Travanj 01, 2010, 09:02:01 »


-   Vi ste uviek dobro došao pod mojim krovom, odvrati Gall. Samo se nemojte izpričavati jer ja to ne trpim. Vi ste naš prijatelj pa možete u svako doba k nama doći.

-   A ja vas tako rado gledam u našoj kući, polaska mu barunica pa ga pogleda milo, rek bi prosećim pogledom.

Nije to bilo prvi puta što je barunica takvim pogledom počastila Holjevca. Taj pogled bio je uzrok, da je on sebi tumačio da se ona za nj zanima. Njezina koketnost bijaše kriva što su mnogi častnici mislili da ona svoga supruga ne ljubi, s njim dobro ne živi pa su joj udvarali želeći steći njezinu ljubav. Tako je i Holjevac mislio, pa si je umušljao da on mora tu žensku svojom vanjštinom – a bio je doista liep čovjek – za se predobiti. Međutim, svi su se varali. Barunica je znala ulogu, koja je promicala njezine interese, vrlo dobro igrati, bez da se je ikada ogriešila u pravilu pristojnosti.

Kada je društvo ovu i onu – upravo neznatnu – razpravilo, reći će barunica Holjevcu:

-   Recite nam, gospodine, da li je vama po ćudi nova uredba kojom je usrećen ovaj kraj? budite samo iskreni.

-   Priznati moram, da mi je ta uredba veoma zazorna i da bih bio najsretniji kad bi je preko noäi nestalo. Ona je na naš zator. Tako ja mislim, gospodjo barunice, Holjevac će, koji je znao, da i Gall i Portner nisu za novu uredbu.

-   Mi se s vama slažemo! upade Gall i Portner.

-   A da li ste vi promišljali, na koji bi se način moglo poraditi, da je čim prije nestane? upita barunica.

-   Ja držim, da bi morao ustati narod, pa tražiti da se povrati stara uredba. Deputacija, koje bi se odpremale u Beč, malo bi koristile; ali su ipak nekoji za to.

-   Vi dakle držite, da bi se morao narod dići. A ne bi li se time stvar pogoršala! Da ne bi narod, kad se digne, okrenuo batinu pa po nama, držeći da smo mi častnici tome stanju krivi?

-   Ako bi se stvar razumno udesila, ne bi bilo pogibelji po častnike koji su ovdje od prije. Glavna je stvar, da se narod opre novoj uredbi.

-   A tko da započne akciju?

-   Narod, predvođen svojim knezovima. Neka se samo jedno selo digne, za malo vremena će sav kraj ustati, tražeć da se dokine ova uredba. Knezovi bi se morali dobro uputiti kako će i što će raditi da ne dođe do krvoprolića.

-   Vaša mi se osnova dopada, pohvali Holjevca barunica.

-   Naravska stvar! Brinjani su brzo na nogama jer već viču da oni ne će nove uredbe. Samo jedna rieč i oni će se dići a za njima će i ostali, pogotovo Ličani.

-   Ja se s vama slažem, Galliće, a sigurno i prijatelj moj, barun.

-   Da, da! I ja sam za to, da sam narod traži staro pravo, koje mu je uzeto naprečac. Pametnim načinom moraju se knezovi uputiti kako će raditi. U te se poslove ne smije miešati onaj koji im nije dorastao.

-   Onda se vas trojica slažete! barunica će. A vi morate sada nastojati, da se počne raditi, da se ne bi saznalo – tko sve to potiče i rukovodi.

-   Opreznost nada sve! Šapnu Portner pa pogleda na vrata kao da se boji, da ne bi tko prisluškavao. Vi nas, gospojo barunice, ne ćete odati. A nas trojica zavjerimo se, da jedno drugoga ne ćemo iznevjeriti i da ćemo sporazumno raditi.

Oni se digoše, zavjeriše se jedno drugom i tada se počeše zdogovarati kako će stvar uperiti. Barunica je ostavila tu trojicu, da kroje osnovu, pa otišla u svoju sobu da se odmori. Ona trojica nezadovoljnika bijahu oko petoga sata sa svojom osnovom gotova.
Holjevac je imao poraditi, da se Brinjani izjave proti novoj uredbi. Portner bijaše u dio pala zadaća da predobije auditora Kuhačevića za tu stvar i da nastoji da se Primorci priključe Brinjanima. Gall pako imao je podpukovnika de Pozzy u njihovo kolo uvući.

Potanko su o tom razpravljali, obziruć se na svaku moguću nepriliku. Kada su bili gotovi, pružiše si ruke, te prisigoše, da o tom nitko ne će znati i da će si ostati vjerni. Tada se primaknuše k stolu pa u obični razgovor uz čašicu dobre kapljice. Portner je bio očito ožednio a ništa manje i ostala dvojica. Služavka Manda čudila se je, što su gospoda tako jako ožednila dočim za jelo i ne pitaju.

Kad se je Vasić povratio i saobćio Gallu, da će knez Sertić doći oko popasno doba, nije Manda mogla zamučati kad je Nikola unišao u kuhinju a da mu ne kaže kako su gospoda do toga časa osam boca izpraznila. Nikola je dobio opet bocu vina, pa poželio da ga svaki dan gospodin major pošalje u Jezerane.

VI

Prokulab i knez Mate Sertić, nadimkom Šuvaka – jer je bio ljevak – dođe prije počitka u grad. Gall ga odvede u pisarnu.

-   Moraš mi kneže istinu kazati što te budem pitao – ozbiljno će major.

-   Nisam nikada vama, gospodin major, istine zamučao pa neću ni danas, odvrati Sertić.



12
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #12 : Travanj 01, 2010, 09:10:10 »


-   Čuo sam, da se Jezeranci, Sertić-selo i Stajničari bune radi nove uredbe. Je li to istina?

-   Reći ću vam, gospodin major, živu živcatu istinu: narodu nije po ćudi ta nova uredba, pa će – bojim se – doći do pobune. A kako bi se i mogao veseliti toj uredbi koja mu niš dobra ne će donieti. Ona bi bila možda zgodna za drugu zemlju; nu za nas nije. Pa onda nam se hoće i naš jezik da otme i uvede tuđi; a za oficire nam šalju strane ljude koji ne poznadu naroda, ne znadu mu jezika. Uništili su nam stare uredbe koje su bile dobre; uništili su sva prava. To boli, gospodin major, gadno boli. Nego bi morala naša gospoda domorodni oficiri iz petnih žila nastojati da se to stanje promieni.

-   Sada sam čuo, da doista nije onima pod Kapelom nova naredba po ćudi. Ti si uvažena osoba tamo pa gledaj da se ne bi narod pobunio i pri tome možda na strane oficire navalio. Sve se može mirnim načinom – ako bude moguće – postići. Međutim ćeš mi za koji dan javiti, kako stvari stoje. A sada idi u moj stanpa založi što jer znam da si gladan i umoran od puta.

Sertića je dočekala barunica pa ga uvela u sobicu kraj kuhinje gdje je za kneza stol bio prostrt. Dobra pečenja nije manjkalo a barunica je marljivo natakala u kneževu čašu izvrsnu kapljicu. U početku je ona pitala Matu ovu i onu sitnicu a onda će reći:

-   Vi sada više niste knezom?

-   Nisam, gospojo majorice. Prestalo je i to. Dokinulo vojvode i knezove; dokinulo njihove povlastice; dokinulo sve ono što je valjalo pa uvelo novi red – nered – kako li bih ga krstio.

-   Na taj način je vama krivo učinjeno?

-   Nije to malo krivo nego da Bog sačuva. A što smo sada!?

-   Čula sam da narod viče na novu uredbu.

-   Viče! A mora vikati kad mu je oduzeta stara pravica preko noći.

-   Pa zašto se narod ne potuži na tu nepravdu? podbode Matu barunica.

-   A zašto se ne potuži! Kome?

-   Zar vi ne znate put do majora Galla?

-   Znamo ali koja korist. Istinu ću vam reći, gospojo majorice. Dok nije gospodin major počeo nas novčanim globama uništavati, mi smo do njega mnogo držali ali kad i on okrenu naopako mi smo ga zamrzili i tužili radi toga*) pa ...

-   To je on morao činiti jer nije bilo reda nikakova. A sada je i to prestalo pa se ne može na nj potužiti.

-   Istina je, istina, gospojo majorice. A što će učiniti gospodin major ako mu se potužimo?

-   On će vaše poteškoće popisati i odpremiti komandantu u Karlovac. Tako će svi majori i kapetani učiniti pa će se morati promieniti nova uredba kad uvide stariji da je narod nezadovoljan.

-   I kako nezadovoljan! Mate će pa izkapi čašu.

-   A biti će još nezadovoljniji kada dozna za druge stvari koje će se uvesti.

-   Dakle još će nešto uvađati! – u čudu će Sertić.

-   To se zna – lukavo će barunica pa natoči u čašu i ponudi Mati da pije. – Narod će morati novu monduru plaćati.

-   A! Uzkliknu Sertić pa razrogači oči.

-   Kad izmarširaju naši a to će naskoro biti, doći će Švabo u ovaj kraj. Ali je još gorje zlo, koje vas čeka, što će vam se oduzeti slobodna drvosieča. Ima još dvanaest točaka koje nisu objavljene i koje će vas nemilice ništiti – nabrajala je barunica gledajući Sertića koji je mahao glavom, prevrtao očima i škripio zubima.

-   Na taj način je nama odzvonilo.

-   Za to se potužite, tražite svoje pravo natrag. Vidjeti će te, da će se morati narodu popustiti. Ovo sam vam, dragi kneže, u četiri oka rekla. Da ne bi vi to kome kazali a osobito ne mome suprugu! Meni je žao vas jadnike, pa vas upozorujem što će biti i kako morate vi raditi. Ja znam da će se i u drugim stranam dići narod i tražiti svoje staro pravo.

-   Kada je tomu tako, biti će red svoje natrag tražiti. E, Bog vam platio kad ste mi to kazali. Ja ću mučati ko olovom zaliven a raditi ću. Budite i vi na ruku, gospojo majurice, pa nagovorite gospodina majura da nam bude sklon.

-   To će ići teško ali ću gledati nagovoriti ga, da vam bude na ruku. Samo počnite čim prije jer bi inače bilo kasno.

Sertić htjede zaustiti ali u te mjere stupi u sobu Portner, kojem je Gall bio kazao, da je knez iz Jezerana u gradu.

-   Oprostite gospojo barunice što sam ovamo zalutao, ispriča se on, pa htjede izaći, nu ona ga ustavi.

Sertić se bješe ustao i pozdravio.

-   Sjedite prijatelju. Ti si iz Ogulina? reći će. Barunica bješe taj čas u kuhinju izašla.

-   Ja sam, gospodin major, iz Sertić-sela, prokulab i knez Mate Sertić.

-   Pokojni su prokulabi i knezovi, moj dragoviću, ozbiljno će major. Ako budete pametni biti će opet sve dobro. Tražite natrag svoje stare pravice. Razumiješ li me. Doznalo se je već da narod nije zadovoljan. Ti si knez, ti radi. Da, da! ... Barunica uniđe a major skrene tobože govor na drugu stvar pa naskoro ode k onoj dvojici.

Moglo je biti deset sati kad je knez Sertić otišao iz grada kući pjevajući kako je izgubio knežiju.

Iste večeri stiže u grad i de Pozzy. On bješe Gallu i supruzi obećao, da će doći iz Senja do njih. Razlog njegovom dolazku bijahu novčane neprilike u kojih se on nalazio. Dok je bila svečanost u gradu i dok su boravili nekoji gosti tude nije on mogao sa svojom stvarju naprvo stupiti s toga obeća kad su ga na polazku u Senj ustavljali, da će opet na kratko vrieme doći. Radi iste stvari išao je u Senj ali bez uspjeha kako se je razabrati moglo iz njegova razgovora sa Gallom.

Te večeri bijahu za stolom njih četvorica; barunica se je ispričala, da mora u svoju sobu jer da se nešto slabo osjeća.

Portneru nije bilo to ugodno jer se je nadao sastati sa barunicom na samo. Sjutra je morao ostaviti grad pa je mislio, da će te noći uhvatiti zgodan čas da se bude s njom mogao razgovarati. Barunica kao da je znala za njegove misli jer se je učinila bolesnom.

Gospoda su se zabavljala upravo gospodski. Vodio se razgovor o raznim stvarima dok ga ne svrnu holjevac na novu uredbu.

Sada poče Gall kazivati kako je doznao da narod nije s tom uredbom zadovoljan i kako se je bojati pobune.

To je potvrđivao i Holjevac dočim je Portner bio raztrešen pa nije niti slušao što ostali razgovaraju.

-   Bojim se, da će se i Ličani pobuniti, sada će de Pozzy. Ja sam u Lici od trideset i sedme *) pa sam se uvjerio, da su ti ljudi svakim časom na pobunu spremni. Godine 1732. Pobuniše se Bunjevci pa je Portner imao dosta muke dok je tu bunu ugušio.

-   To su bili samo bunjevci a što će biti ako se digne narod od kraj do kraj generalata! Uzkliknu Holjevac.

-   To će se lako dogoditi. Neka samo u jednom mjestu bukne ustanak; za osam dana je sve na nogama, odvrati de Pozzy.

-   Ali bi li to koristilo ili štetilo stvari radi koje bi se narod digao? Mislim naime ovako: bi li se time izposlovalo, da se nova naredba dokine – dotično preinači, - Gall će.

_______________
*) Galla su radi toga tužili jer je gadno postupao sa narodom, nametnuo mu je silne globe a to je išlo u njegov džep.



13
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #13 : Travanj 01, 2010, 09:25:21 »


-   Možda bi u Beču uvidjeli, da se je Hildburghausen predaleko u svojoj organizaciji upustio, da je trebalo u mnogih stvari drugač postupiti. Tako na pr. Nije dobro učinio,
što je dokinuo narodnu nošnju i uveo onu nespretnu po kalupu ugarskih četa,
što je uveo njemački jezik u upravi i kod sudova i
što će častnici u svojih materijalnih interesih biti u nazadak bačeni. A i drugih je stvari koje su nevaljane.

-   Da, da! Mi smo najgorje prošli, Portner će kad je de Pozzy spomenuo častnike.

-   I do sada si morao kuburati a od sada ćeš tri puta gore, doda de Pozzy. Meni treba ovih dana ko za glavu tri stotine forinata pa ako ne bude prijatelja baruna – i on pogleda na Galla – bit će zlo. U Senju sam mislio posuditi ali ...  Nu, pustimo to. Nisam tečajem tolikih godina mogao ni novčića uštediti a sada pogotovo ne ćeš. Čuj me, prijatelju! Posudi ti meni tri stotine na godinu dana.

-   A ne pitaš me da li ih imam, odvrati Gall podsmjehom.

-   Ta ti si se bogato oženio a imaš dobru štaciju, k tome imaš svoje gospodarstvo koje ti donosi liepu svotu svake godine. Izvuci me iz neprilike ja ću ti biti zahvalan i pošteno ću ti vratiti.

-   Ako umreš prije nego vratiš? Šaljivo će Gall.

-   Onda su tvoja ona dva arapska konja koje sam lani kupio, odvrati ovaj, nu ne u šali već ozbiljno.

-   Sjutra ćemo o tom govoriti. Nu nadam se da ću ti moći udovoljiti.

Naskoro se diže Holjevac i preporuči. Gall ga je ispratio do gradskih vrata gdje mu je nešto šaptao u uho. Onaj je klimao glavom, odvrati nešto, ručio se sa majorom i otišao u Brinje.

Oko polnoći pođe i Portner na počinak. Kad  je prolazi kraj baruničine sobe pogledao je kroz ključanicu a tada mrmljajući nešto otišao je u svoju sobu koja je bila u susjednoj zgradi.

Gall i de Pozzy ostali su još za stolom. Major je htio doznati što bi učinio podpukovnik da se počne narod dizati.

-   Ti znaš, dragi prijatelju, da ni mi nismo novom uredbom zadovoljni. Javno ne smijemo proti njoj raditi jer smo tada odigrali. Ti me razumiješ što ću time da kažem ... Razumijem. Ja mislim isto ........... . Oko dva sata u noći pođoše i ta dvojica na počinak.

VII

Sliedećeg dana bio je Gall oko šestog sata na nogama. On je odbroio tri stotine forinti, napisao obaveznicu i otišao do de Pozzya koji bješe upravo ustao.

-   Ja moram po poslu. Evo novca a „obligaciju“ ćeš mi podpisati.

De Pozzy je zagrlio majora a tada podpisao obaveznicu.

-   Ti ćeš naskoro odputovati. Želim ti sretno putovanje i skoro viđenje. O onoj stvari smo na čistu.

-   Podpuno. Hvala ti na prijateljstvu. U mene se možeš pouzdati. Ja ću za jedan sat na put. Ostani mi zdravo!

Oni se ručiše a tada ode Gall do Portnera s kojim se je potiho razgovarao i opraštao. Za četvrt sata sjede Gall u sedlo i ode do svoga majura.

Barunica se bješe ustala poslie sedmoga sata. Manda je bila doručak za gospodu dogotovila te u njihove sobe odniela. Jedan i drugi osrebreniše joj ruku. Portner je razpitivao Mandu kako živi barun sa suprugom na što je ona, imajući slabu petlju na jeziku, izkazala mu da složno živu, nu uz sve to, da barun podržava ljubavni odnošaj sa mladom majuricom Milkom koja je prije kod njega služila.

-   Vas moja gospođa milo gleda, lukavo će Manda, dobro upućena od barunice.

-   Tko ti to reče?! Uzbuđeno će Portner.

-   Ne smijem kazati ali je to živa istina.

-   A gdje je sada gospođa barunica?

-   U svojoj sobi, odvrati Manda i ode van s posmjehom na licu.

Portner bijaše došao pred vrata baruničine sobe kad se ova otvoriše i de Pozzy iziđe. Gospoda se pozdraviše a tada će podpukovnik:

-   Žuri se jer je doba da krenemo.

-   Dok se oprostim od barunice odmah ćemo krenuti, odvrati major i uniđe.

Nakon običnih pozdrava reče barunica:

-   Biti će mi jako neugodno kad vas ne budem vidjela. Jako mi je žao, da sam morala sinoć u svoju sobu, nadala sam se, da ću s vama razgovarati se o našoj ... . Ona ne dovrši već pogleda Portnera pogledom koji je mnogo značio.

Portner pristupi k barunici i htjede ju obujmiti kad se netko ču pred vratima.

___________________
*) Dođe u Liku te godine za zapovjednika a na mjesto Freme-a koji je stanovao u selu Novi kraj Gospića.



14
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
Marica
Administrator
*
Postova: 7768



« Odgovor #14 : Travanj 01, 2010, 09:32:44 »


-   Pst! barunica će pa se odmače. Vi ste nagao čovjek pa ne promišljate što ćete da učinite. Pomislite nepodobštine da vas tko zateče gdje me grlite. Ne, ne!

Na vratima ču se kucanje. Barunica zašuti.

-   Nemojte me zaboraviti, šaptnu Portneru, a sada će glasno:

-   Unutar!

De Pozzy se pokaza na vratima.

-   Oprostite barunice što uznemirujem, tu mi je na stolu ostao svežnjić sa spisi.

-    To je! Posmjehnu se ona pa mu uruči traženo.

Portner se spremi na odlazak.

-   Dakle idete zajedno. To je liepo! Želim sretno putovanje i do skora sastanak.

De Pozzy se nakloni i poljubi barunici ruku pa izađe. Portner se je na isti način oprostio samo je nekoliko puta ljubnuo onu punanu ručicu. Barunica se je tome otimala a tada pokrila lice rubčićem i okrenula se.

-   Do skora viđenja, gospojo barunice! Na glas će Portner.

Ona ga pogleda, domahnu mu pozdrav rukom a tada sjede kao da ju je ljuta tuga savladala.

Naskoro su ona dvojica krenula iz grada. Portner se je obzirao ne će li vidjeti gdje barunicu. I zbilja ju spazi na prozoru kule u kojoj su bili kad je maršal odlazio. On ju pozdravi, ona mu dobaci poljubac a tada će doviknuti:

-   Do viđenja!

De Pozzy se okrenu i opazi barunicu pa ju također pozdravi. Ona mu mahnu rukom. Dugo je barunica stajala na istom mjestu i opraštala se sa onom dvojicom sve dok nisu zamakli i njezinu se oku izgubili.

Kada je došla u stan bilo joj je nekako tjeskobno pri duši. Ona si to nije mogla protumačiti. Bila je, rek bi, sa sobom na čistu da ne ljubi Portnera koji joj je svoju ljubav otkrio, pa ipak je bilo nešto radi česa je postala sjetnom.

Priznati je morala, da joj jako godi što je major za njom čeznuo, što ga je občarala. Ali je ona mlada, liepa, pa je to sasvim nešto naravskoga, da je on nju zamilovati morao, a ona je njega samo kao dražkala jer joj je bilo do nečesa drugoga a ne do ljubavi njegove. Kad se je toga sjetila, onda si je mogla u nekoliko protumačiti ono nerazpoloženje nakon njegova odlazka.

Uvidjela je, da nije pošteno radila, nu brzo se je utješila kad se sjeti da će on raditi i zbog svoga interesa. O tome je cielo prije podne razmišljala dok je u mislima ne zbuni njezin suprug.

-   Ti si bez društva, sirotice moja! barun će kad je unišao u sobu.

-   Upravo mi je nešto neugodno, odvrati ona pa zagrli supruga.

-   Žao ti je za majorom, šaljivo će barun pa ju poljubi.

-   To se razumije. Kad moj suprug to uviđa ne treba ja da mu to saobćim.

-   Istina je. Nego pustimo to kraju. Ja se bojim, da će naše osnove glede one stvari brzo propasti.

-   Radi česa? Kako to misliš?

-   Eto tako. Narod će se dići ali će nerazumno postupiti pri tome pa ne samo da se ne će naša namisao ostvariti nego možemo i mi nastradati.

-   Vidi se da si slab diplomat. Treba stvar potajno ravnati da ne dođe do nepovoljnih posljedica.

-   To je sve dobro, ali je naš seljak nagao, nerazborit pa kada plane onda ga ne možeš po svojoj volji ravnati.

-   Ti imaš čudne presude o ovom narodu. Međutim se za to ne staraj. Stvar će se tako liepo razviti da će morati biti uspjeha na našoj strani. – Samo da nam je čuti što auditor Kuhačević o ovoj novoj uredbi misli!

-   Portner će poći do njega. Ako ga bude mogao skloniti da dođe ovamo onda će biti dobro jer je Kuhačević cieli diplomat.

-   Tako!? veselo će barunica. To je pametno učinjeno!

-   A kad sam ja što nepametno učino? barun će.

-   Uh! Nemoj spominjati toga.

-   Govori, kaži mi jedan slučaj.

-   A Milka! ponosom će barunica.

-   Ha, ha, ha! Milka. Zar je ona meni ravna?

-   Upravo s toga je nepametno što činiš.

-   Vjeruješ li ti u to?

-   Nemoj se pretvarati, budi iskren. Ja sam na svoje oči gledala kako si ju držao za ruku pod svodom istočne kule i nešto joj govorio. Bila sam strašno uzrujana pa sam pobjegla da ne gledam kako barun udvara seljakinji.

-   Tebi mnogi udvaraju pa ja nisam radi toga na tebe sumnjiv.

-   Zar ja tebi ne značim ništa, ti pako nisi meni nikada kazao da ti je Milka dala povoda da budeš spram njoj onako ljubezan.

-   Ta ona je bila pri vinu, ispričavao se barun.

-   Pa i sada ti rado gledaš Milku. Čuvaj se, da te Nikola ne bi ... . Vi ste muškarci svi jednaki ... . ona ušuti a tada se diže, uze supruga iznad ruke i pođe s njim u blagovaonicu.

(Nastavlja se)



15
Evidentirano

Jedna ruka drugu pere
 Str: [1]
  Ispis  
 
Skoči na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP CRO-eu.com | Powered by SMF 1.1.21. © 2005, Simple Machines. All Rights Reserved. Valjani XHTML 1.0! Valjani CSS!